Врбица у Покровској цркви

Ђакон Немања Арсеновић: Христос је васкрсење свих нас, и живих, и мртвих, и оних што још траже живот

Данашњи празник није само догађај из прошлости, Лазарево васкрсење јесте образац и за нас. Да свако од нас искрено погледа у своју душу и види где је Четвородневни Лазар, где смо умрли у греху, у равнодушности и од страха, како смо се одвојили од љубави Божје, беседио је у част празника ђакон Немања Арсеновић. Вечерње богослужење у Храму Покрова Пресвете Богородице је предводио протојереј-ставрофор Милинко Јовић, а потом је братство храма осветило врбове гранчице.

Чудо подизања из мртвих пријатеља Лазара, које је Господ учинио у Витанији, није било само знак Његове божанске силе, већ својеврсни увод и најава свега оног што нас очекује, а то је опште васкрсење, поучио је ђакон Немања Арсеновић о славним догађајима из домостроја спасења људи који празнујемо у данашњем дану.

Христос није оживео само Свог пријатеља Лазара, већ је показао да је Он Сам васкрсење и живот, да је самим Његовим присуством смрт побеђена. Лазар, као познат и видљив човек, представља јавног сведока речи Христове- да свако ко у Њега верује и ако умре- оживеће. Данашњи празник није само догађај из прошлости, Лазарево васкрсење јесте образац и за нас. Да свако од нас искрено погледа у своју душу и види где је Четвородневни Лазар, где смо умрли у греху, у равнодушности и од страха, како смо се одвојили од љубави Божје-дубоко мисаона је смерница проповеди ђакона Немање Арсеновића.

Анализирајући доживљај записа Светог јеванђелисте Јована о чудесном догађају у дому Лазаревом, ђакон Немања Арсеновић је указао да на речи Господње:”Лазаре, излази напоље”, и душа оживљава, разгрће се камен који је запечатио гроб и улази светлост Божја. Зато, истакао је проповедник, на Цвети дочекујемо Господа, Који улази у Јерусалим, деца Га поздрављају, машу му палминим гранама и Вичу:”Осана…”

Управо у том дечјем гласу Црква види ону невину радост малих створења која препознају Свога Творца. Зато су и наша деца овде у порти, са врбовим гранама у рукама, слика те чистоте и праве вере. Знамо да исти онај Јерусалим, који заједно са децом кличе:”Осана”, ће касније викати:”Распни га”. И то треба да буде опомена за све нас- да наша љубав према Господу не буде привремена, већ да буде трајна- поучио је ђакон Немања Арсеновић, истакавши да треба да хитамо у заједницу са Оним, Који иде на крст, јер без крста нема ни васкрсења, као што ни без умртвљења старог човека нема новог живота.

Ови празници нису само догађаји из прошлости, већ представљају позив за наше лично васкрсење. Да и ми из својих гробова греха, туге, непраштања, равнодушја, чујемо глас Христов и устанемо у нови живот! Да као деца, која Га поздрављају чистим срцем, уђемо са Њим у Страсну седмицу и корак по корак стигнемо до светлости васкрсења. Нека данашља радост Васкрсења Лазаревог буде увод у “радост над радостима”, у Христово васкрсење, које све оживљава, јер Христос је васкрсење свих нас, и живих, и мртвих, и оних што још траже живот- закључио је ђакон Немања Арсеновић своје славословље у част данашњег празника.

Прослава Врбице у најстаријем градском храму заокружена је приредбом предшколаца вртића “Звончић”, коју су припремиле вероучитељица Видосава Витезовић и васпитачице Верица Глигорић и Мирјана Живановић.

Ј. Ј.