Цвети у Покровској цркви

Протојереј- ставрофор Милинко Јовић: Одговоримо на Христове сузе постом, молитвом и покајањем!

Светом Литургијом на Цвети у Храму Покрова Пресвете Богородице је началствовао протојереј Бранко Чолић, уз саслуживање братства храма и појање певнице.

На крају овоземаљског путовања, испуњеног патњом, болом и радошћу, очекују нас предивне Христове речи:”Дођи, верни слуго, уђи у радост Господа…” или, не дај Боже, оне друге:”Идите, проклети, у огањ вечни…”, подсетио је у литургијској проповеди протојереј- ставрофор Милинко Јовић на јеванђељске записе о коначном исходишту људске душе, условљеном животом на земљи. Јучерашњи и данашњи празник, Лазарева субота и Цвети, испуњени су тугом Марте и Марије због смрти брата Лазара, а убрзо потом и радошћу, коју Господ Христос дарује подигавши га из мртвих. Цвети  обилују радошћу, будући да су се људи у радости сабрали у Јерусалиму да дочекају Цара славе, уверени да долази цар- овоземаљски владар, који ће им донети слободу од Римљана и свакакав напредак. Насупрот њима, указао је проповедник, Христос је био тужан, јер је, као свезнајући, знао да ће тај исти народ по наговору вођа за који дан викати:”Распни га”.

Христос је био тужан, јер је из неизмерне љубави, по вољи Оца небеског, дошао да израиљски народ призове Господу, подигне га из греха и пакла. Тај народ, његов народ, није га прихватио, већ се спрема да Га убије. Долазећи у Јерусалим, на тренутак је застао и заплакао над њим, јер је знао да ни камен на камену неће остати, да ће римски окупатор разорити Јерусалим, а његов народ расејати по свету- описао је прота Милинко Јовић ондашње прилике у “светом граду” и тугу коју је Спаситељ носио у Себи, препознајући невоље које ће задесити Израиљце. Повукавши паралелу између израиљског и српског народа, прота Милинко Јовић је казао да је у неким периодима историје наш народ, као и израиљски, служио Господу, градио светиње у Његову славу, живео јеванђељски и био награђен светитељима.

Да ли смо данас достојни наследници предака, који су нама све то створили и у аманет оставили? Сигурно да се не можемо похвалити. Ако погледамо око себе, видећемо да се највише бори, нада и ствара у земаљском царству. Да све што земаљско царство нуди (задовољство, срећа, куле и градови) нам је важније и драже срцу. Зато, браћо и сестре, не треба да нас чуди, као што је на Јерусалим ударио римски завојевач, да на нашу српску државу, на куле које су саградили наши преци, удара непријатељ. Наше куле јесу света вера православна, Свето јеванђеље, част, образ, породица, наша историја и култура. Све то непријатељ обара, руши и затире- указао је отац Милинко Јовић на појаве у свакодневном животу у којима се види удаљеност од заветних вредности српског народа. Али, истакао је беседник, ничега се не треба плашити.

Док имамо Свету Тројеручицу, Лавру хиландарску, Студеницу, Грачаницу, Раваницу… Док имамо Светог Саву, Кнеза Лазара и све мученике кроз историју, пострадале за веру, слободу и отаџбину, и док имамо Светог Николаја Лелићког и Аву Јустина Ћелијског и док се окупљамо испод овог свода и Покрова Пресвете Богородице, немамо се чега плашити- рекао је прота Милинко Јовић, додавши да је само потребно да на Христове сузе одговоримо постом, молитвом и покајањем и својим сузама. Најважнија победа- победа Христа и Цркве Његове, биће и наша, закључио је проповедник.

Више верника је примило Свету тајну причешћа, а на крају богослужења, по позиву свештеника, својим прилогом подржало милосрдну акцију “Васкрсло Косово и Метохија”, коју до Васкрса организује Хуманитарна организација “Српска солидарност” ради помоћи рођеним бебама у породилиштима у Пасјану, Грачаници и Косовској Митровици.

Ј. Ј.