Владичанска Литургија у Покровској цркви у недељу 14. по Духовима

Епископ Исихије: Треба да као деца будемо безазлени, али да се трудимо да умом узрастамо

Ми смо позвани да својим животом сведочимо то да смо обучени у Христа. Да Христос сија из нас. Да Његов лик буде увек у нама и тако припремљени уђемо у Царство небеско, беседио је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник други ваљевски, на Светој Архијерејској Литургији у Храму Покрова Пресвете Богородице, којом је началствовао Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије

На помен речи „свадба“, прво што људима пада на ум јесте радост, весеље. Господ Христос  Царство небеско назива „свадбеним царством“ зато што  је Царство небеско- царство радости, појаснио је протонамесник Дарко Ђурђевић у литургијској проповеди, принесеној по благослову Епископа Исихија, познату јеванђељску параболу о свадбеном весељу (Мт 22, -14) коју бележи Свети јеванђелист Лука, а која се чита на Светој Литургији у недељу 14. по Духовима. Наиме, навео је проповедник, када се нечијој свадби радујемо, то значи да га волимо, те је Царство небеско радост деце Божје када се коначно нађу у Његовом загрљају и основна одлика сваког хришћанина јесте да је он радостан човек. Наравно, истакао је отац Дарко Ђурђевић, то се не односи на банално спољашње манифестовање, већ на радост дубоко унутар човековог бића повезаног са Господом.

•  Радост у срцу треба да осећамо сваког дана и да се трудимо да ту радост умножавамо. У данашњем апостолу, Свети апостол Павле каже:“Нисмо ми господари ваше вере, ми смо помагачи ваше радости.“ Дакле, ми хришћани треба да помажемо једни другима, да распалимо ту радост, јер где је радост ту је и вера, а где су радост и вера ту је љубав. То је светиљка хришћанског живота и то је оно по чему ми хришћани треба да будемо познати- део је сјајне поуке оца Дарка Ђурђевића о суштини и  задатку свих који следе Христа на земљи у данашњем времену, датом за Његове земаљске егзистенције.

Расуђивања Светих Отаца кроз векове уче да вечни живот човека почиње овде у Цркви Божјој, у сабрању на Литургији, и та чињеница га обавезује да „сеје радост на земљи“ да би му то била плата на небесима. У данашњем јеванђељу Господ Христос Царство небеско пореди са вечером, односно храном вечног живота, објаснио је архијерејски намесник други ваљевски. Осврнувши се на критичаре хришћанства и њихово негирање постојања духовног света оличено у максими „човек је само оно што једе“, он је истакао да је управо тим речима изражена дубинска хришћанска мисао- ми људи јесмо и постајемо оно чиме се хранимо.

• Адам се у рају хранио и причешћивао Богом. Зато је био у рају. Када је то одбацио и почео да једе другу храну, окренуо се ка смрти. Ми данас, ако се хранимо Богом, Његовом речју и телом и крвљу, ми онда живимо Богом. Ми на тај начин постајемо бесмртници, постајемо причасници- честице Божје и учесници Његовог царства и свадбе- казао је протонамесник Дарко Ђурђевић.

Продубљујући објашњење симболике данашњег јеванђеља, он је нагласио да наше спасење зависи од тога како одговоримо на Божји позив, о чему сведочи одбијање званица да дођу на свадбено весеље и попуњавање места која су њима била намењена другим људима.  Међу њима је било разних људи, али и човек који није био обучен у свадбено рухо“. То рухо је наша припрема за учешће у Царству небеском, навео је отац Дарко Ђурђевић, повукавши паралелу са свечаним оделом које носимо када идемо на било какво весеље, јер тиме показујемо домаћину да је за нас тај догађај јако важан.

• Кроз пример човека који није имао свадбено рухо, Господ Христос нам поручује да се неће спасити баш сви који су позвани. Свадбено одело ми облачимо на Светој тајни крштења- облачимо се у Христа, јер каже:“Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте.“ Ми смо позвани да својим животом сведочимо то да смо обучени у Христа. Да Христос сија из нас. Да Његов лик буде увек у нама и тако припремљени уђемо у Царство небеско- смисао је данашњег одломка о задатом исходишту сваког човека као иконе Божје.

Закључујући проповед, отац Дарко Ђурђевић је подсетио на опомену Светог јеванђеља да не знамо час Другог Христовог доласка, сходно којој треба да живимо тако да увек будемо припремљени за сусрет са Христом, а то ћемо бити ако се радујемо, учествујемо у Светој Литургији и причешћујемо се.

На крају Свете Литургије, Владика Исихије је благословио верни народ, уз поуку да смо сви деца у Господу и нико од нас није узрастао у пуноћу од Господа намењену, али се трудимо током живота на земљи да напредујемо.

• Наша је природа савршена, богомдана. Али, мора да се испуни и то се у Цркви зове уподобљавање Богу. Како смо отпали од Бога у праоцу Адаму, неприродно тежимо уназад, као да смо у реци са јаком струјом која нас вуче уназад… Господ нам је свима дао силу да можемо да пливамо, да узрастамо до савршенства. Господ је рекао да ко се не уподоби деци, не може да дође до Њега. Треба да као деца будемо безазлени, али да се трудимо да умом узрастамо- поручио је Владика Исихије својој духовној деци у најстаријој светињи Ваљева.

Мноштво сабраних, пре свега деце,  је приступило Светој тајни причешћа. У служењу Свете Литургије, Владици Исихију је саслуживало свештенство Покровске цркве, уз појање певнице и хорова „Хаџи Рувим“ и „Емануил“ са диригентима Милицом Степановић Баба- Милкић и Вањом Урошевић.

Ј. Ј.