Ђакон Немања Арсеновић: Господ се непрестано брине за наше највеће добро
„Вест о Христовим чудима будила је наду у срцима очајника и они су журили тамо где је обитавао Син Божји како би себи повратили радост живота и исцелили се“, беседио је ђакон Немања Арсеновић на Светој Литургији у Недељу 28. по Духовима у Храму Покрова Пресвете Богородице. Богослужењем је началствовао протојереј Зоран Павловић, уз саслуживање братства храма и појање певнице и Хора „Хаџи Рувим“ под управом Милице Степановић- Бабамилкић.
Тумачећи јеванђељски одломак о исцељењу губаваца (Лк 17, 12- 19) ђакон Арсеновић указао је на сажаљење које Господ Христос показује при сусрету са десеторицом губаваца, али и велику њихову веру, која бива награђена исцељењем од болести. Деветорица, иначе јудејског порекла, се након тога окрећу добрима овог света и заборављају Господа, а један од њих- Самарјанин се окреће и гласно благодари Господу. Иако припадник презреног, Самарјанин је тим поступком посрамио припаднике изабраног народа, објаснио је беседник.
И ми се сећамо Бога у моментима жалости и туге, а у радости Га заборављамо. Хришћани би требало да се обраћају Господу, не за исцељење од пролазних мука, већ за исцељење болести душе које могу занавек да погубе човека. Господ се непрестано брине за наше највеће добро, да уживамо заједно са Њим у блаженству вечног живота. У свакој прилици се труди да нас доведе у духовну везу са Собом, зато што се нагонски окрећемо Господу када нам је најтеже- у очајању, болести или некој другој неприлици. Али, то не значи да треба живот да проведемо у патњи како бисмо били близу Њега. Близина са Богом може да се развије из дубоке захвалности за бесконачна доброчинства којима нас свакодневно дарује- рекао је отац Немања Арсеновић.
С обзиром на то да је у току Божићни пост, бројни верници су примили Свету тајну причешћа. Међу њима су преовлађивала деца, којима је и посвећена трећа недеља пред празник Рођења Господа Христа.
Ј. Ј.
