Догађаји, Храм Покрова Пресвете Богородице

Цвети у Храму Покрова Пресвете Богородице

Владичанска Литургија и одликовања за заслужне пастире

Празник Цвети у Покровској цркви, ове године, обележен је великом молитвеном свечаношћу. Литургијско сабрање је предводио Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслуживање братства храма и појање певнице и Хора „Хаџи Рувим“ са диригентом Милицом Степановић- Бабамилкић. Посебно свечани тренутак било је одликовање чином протојереја оца Бранка Чолића, уредника часописа „Покровски благовесник“ и истакнутог проповедника, и чином протонамесника старешине Покровске цркве оца Величка Илића, ревносног старатеља о најстаријој градској светињи

У празничној беседи Владика Исихије је указао на завршетак Свете Четрдесетнице, периода препуног Светог Духа и благодати, када постимо саборно у Цркви и лично се трудимо. Завршили смо подвиг и јуче и данас пратимо Господа како улази у „свети град“, знајући да се испуњава оно ради чега је дошао- да због нас и нашег спасења узме на Себе последице грехова људи свих времена, од прародитеља Адама и Еве па до краја века. Васкрснувши Свог пријатеља Лазара, Господ Христос показује силу благодати која је у Њему. Лазареву субота и Цветну недељу Црква спаја у један празник, јер нас Господ уверава у опште васкрсење и народ Га у Јерусалиму свечано дочекује. Али, истакао је ваљевски архијереј, Господ „баца коначни изазов“ васкрснувши четвородневног мртваца пред првосвештенике, фарисеје и књижевнике, који су Га током Његовог проповедног живота ловили да Га ухвате у кривици и склоне као сметњу и сабазан за њихов уљуљкани живот и лажну побожност. Они Га не прихватају и одлучују да Га убију, не знајући да тиме врше домострој спасења, јер Он је узео на себе грехе света.

Данас дочекујемо Господа у Јерусалиму и са гранчицама врбе кличемо Му:“Осана…“ и исповедамо Његово божанство и Њега као човека, као Месију и помазаника Божјег. Кличемо „Осана“ својим срцима и свом силом својом, свом душом својом. Али, морамо да знамо да за то треба да приложимо и подвиг и жртву и, ако Бог благоизволи, треба за то и да пострадамо, јер ако то нама прија, онда то иде лако. Кад смо усамљени и кад треба да Га исповедамо у свету који је туђ Богу, чак и непријатељски према Богу, онда треба да будемо спремни да нас одбаце, да нас мрзе и прогоне. Зато, кад смо у благодати, немојмо се опуштати и немојмо мислити да ће увек бити тако. Бог нам даје силу, којом треба да се напајамо, али да не одустајемо од подвига и посматрања себе и исповедања својих грехова и слабости. Да то што смо стекли у подвигу делимо са ближњима и, када дођу страдања, ми ћемо то да примимо из руке Божје и у њима узрастамо- поучио је Владика Исихије, позвавши своју духовну децу на труд у подвигу, којим се задобија благодат Божја.

На крају Литргије, Владика Исихије је честитао празник и благословио мноштво верника, од којих је већина примила Свету тајну причешћа.

Ј. Ј.