Недеља Свих Светих у Покровској цркви

Протонамесник Немања Милић: Светитељи су најбоља постава људи коју је свет дао

Прве недеље по Педесетници Свету Литургију у Храму Покрова Пресвете Богородице је служио парох из Врања протонамесник Немања Милић, уз саслуживање братства најстарије ваљевске светиње и појање певнице и Црквеног хора „Хаџи Рувим“ под управом Милице Степановић Баба- Милкић.

Из јеванђељског одломка у Недељу Свих Светих (Мт зачало 38) можемо закључити да сваки родитељ свом детету жели најбоље. Али, упитао је у литургијској проповеди протонамесник Немања Милић, парох из Врања, ко од родитеља за своје дете жели да постане светитељ, нови апостол, нови мученик, пророк, проповедник, свештенослужитељ, подвижник или неки други светитељ који је просијао на кугли земаљској благодаћу Духа Светог? Управо прва седмица по Педесетници и јеванђеље које се у њој чита, навео је проповедник, говори о томе што Црква даје овом свету и што је Господ Христос, Свети Дух и Отац небески наменио за сваког човека- светост, односно да оно што у себи има човек понуди Цркви Божјој, заједници у којој се спасава.

Није принос Божји само бескрвна жртва- хлеб и вино који постају Тело Христово. Принос може да буде било какав наш рад (умни, физички), било какво добро дело. Ми- олтарско свештенство јесмо у олтару сабрани, али ви овде испред нас јесте царско свештенство, како каже Свети Јован Златоусти, које такође приноси дарове Богу и без чијег „амин“ нема службе Божје. То Црква Божја нуди свету- вечну светлост- казао је беседник.

Објашњавајући речи Господа Христа: „Ко већма воли оца или матер, није мене достојан…“, протонамесник Немања Милић је казао да односи на земљи треба да се преобразе, што можемо да видимо на примеру Светог Саве који постаје духовни отац Светом Симеону, свом телесном оцу. То је, истакао је протонамесник Милић, парадокс у Цркви, јер биолошки начин није крајњи начин постојања, већ да добијемо обожење које се даје сваком човеку који верује у Господа Христа, Који је живео у људској природи и принео Себе на жртву за искупљење људских грехова. Стога, речи Господње о одрицању пред Оцем небеским оних који се Њега одрекну пред светом, упућене су сваком човеку на земљи. Пример апостола показује одрицање од свега и следовање Христу, због чега им Господ обећава да ће судити над 12 племена Израиљевих, приближио је отац Немања Милић смисао Господњег обећања, које ће над српским народом бити остварено у виду суђења светитеља из нашег рода заједно са Господом Христом.

Сетимо се само игумана Пајсија и ђакона Авакума и њиховог страдања на Калемегдану, када су их Турци заробили… То је била вера коју је имао тај млади човек (ђакон Авакум) коме су се Турци дивили због телесне лепоте, али и уверења са којим иде на страдање. Узмимо за пример Светог Јустина Ћелијског и Врањског, Светог Владику Николаја чије су мошти овде у близини и друге наше светитеље… Они су наш животни пример- поука је протонамесника Немање Милића о ношењу крста Господњег које је у ред светих сврстало многе врле људе из нашег рода.

Указавши на оробљеност материјалним вредностима савременог човека, он је навео супротан пример владара из лозе Немањића, који су материјална средства користили да освете простор, да подигну задужбине у којима се данас сабирамо на Светим Литургијама.

Они (Немањићи) су имали јасну и кристално чисту веру да кроз покајање могу задобити оно што су задобили блудница, покајани фарисеји, покајани мучитељи и гонитељи хришћана, што је задобио Свети апостол Павле- да се назива апостолом незнабожаца…То су примери које треба да имамо. То је најбоља постава људи коју је свет дао- поучио је протонамесник Немања Милић по узору на Божје угоднике. Господ куца, закључио је беседник, а ми смо ти који отварамо врата срца наших. Бог је припремио за сваког место, на нама је да преобразимо наше односе у овом свету и принесемо Богу.

Ј. Ј.