Беседе, Храм Покрова Пресвете Богородице

Недеља 37. по Духовима у Покровској цркви

Протонамесник Дарко Ђурђевић: Господ Христос је решење свих наших проблема

Светом Литургијом је началствовао архијерејски намесник други ваљевски, протонамесник Дарко Ђурђевић, уз саслуживање братства Храма Покрова Пресвете Богородице и молитено присуство мноштва верника.

Црква нас полако припрема за један нови период, ново јављање и ново чудо, а то чудо је чудо Васкрсења Христовог и спасења рода људског, због ког је Христос и дошао у овај свет, рекао је у литургијској проповеди протонамесник Дарко Ђурђевић, начинивши осврт на празнике од Божића до Сретења, у којима смо прославили важне догађаје из земаљског живота Сина Божјег.  Данашње јеванђеље о грешном Закхеју (Лк 19, 1- 10) говори о великој жељи за Христом, коју је овај човек имао, иако старешина презреног друштвеног слоја цариника, који су сакупљали порез за римске окупаторе, отимали од људи новац и, уз дозволу, део задржавали за себе.

Цариник је симбол грешног и неправедног човека. Али, Господ Христос не подлеже предрасудама, чак видимо да је често на страни оних који су у друштву одбачени: сиромашних, болесних, грешних… Из данашњег јеванђеља видимо колико је цариник (Закхеј) желео да види Христа и управо из те жеље јавља се његово спасење. И у нашој жељи за Господом рађа се спасење, јер Господ неће нас да спасе на силу, него нам говори:“Ко хоће да иде за мном, нека узме крст свој…“ Цариник, тај грешни и богати човек, није био задовољан ониме што је имао у свом животу. Можете замислити колика је била његова жеља да види Господа да му није било тешко да трчи и да се попне на једну смокву. Није се постидео као неко ко је старешина цариника- објаснио је отац Дарко Ђурђевић личност јунака данашњег јеванђеља и однос који је ондашњи народ имао према друштвеном слоју ком је припадао.

Ценећи Закхејеву отвореност, Господ га позива да сиђе и најављује посету његовом дому. Отвореност је, истакао је отац Дарко Ђурђевић, услов нашег живота са Богом.

Ако се човек затворио у себе, небитно да ли у своје богатство или сиромаштво, у своја добра или лоша дела, ако се „учаурио“ у оно што има, сит и задовољан, и није у себи оставио простора да сусретне Господа, онда је он сам себе осудио. Закхеј је баш по томе специфичан, јер не прилази Христу као други да тражи исцељење или савет. Он само жели да Га види и добија спасење. Као што се Закхеј није постидео да се попне на дрво, тако се ни Христос није постидео да оде у његову кућу, иако су сви негодовали због тога- поучио је архијерејски намесник други ваљевски.

На примеру Закхеја видимо да ако се ми не постидимо наше жеље за Христом, неће се ни Господ постидети нас ни у овом веку, ни у Царству небеском. Важно је, нагласио је отац Дарко Ђурђевић, да покажемо да нисмо затрпани бригама или добрима овог света и да је остао простор да Христос уђе у наша срца.

Пред почетак Великог поста, који води ка Васкрсењу Господњем, Господ од нас тражи да будемо отворени, да желимо да се сусретнемо са Њим. То је основно питање и одговор за све нас: шта је оно што желимо и у којој мери то желимо? Може човек осећати незадовољство у овом животу, али решење проблема тражити на другом месту. Господ Христос је решење свих наших проблема, јер Он их не решава на начин на који то чини овај свет, ни начин на који ми то очекујемо. Не смемо заборавити, када се жалимо пред Господом, да Он није нахранио све гладне, није излечио све болесне, није дао богатство свим сиромашнима, али је рекао:“Блажени сте, ако трпите… ваше царство је на небесима…“ Закхеј је добио блаженство за које постоји потенцијал код свакога од нас, јер Син Човечји дође да потражи оно што је изгубљено- закључио је отац Дарко Ђурђевић своје литургијско слово утемељено на јеванђељском одломку, чија је порука једнако актуелно кроз све векове хришћанства.

Ј. Ј.