Велики петак у Покровској цркви

Стојећи пред Плаштаницом, не стојимо пред гробом, већ пред љубављу која не престаје, беседио је јереј Душко Перић на Велики петак у Храму Покрова Пресвете Богородице о тајни богочовечанске љубави из које проистиче страдање за искупљење грехова људи, а потом и васкрсење као дар вечног живота.

Велики петак – дан је у ком је љубав Божја дошла до свог најдубљег израза. Данас не гледамо само страдање једног праведника. Данас гледамо тајну Бога, Који из љубави силази до краја, до смрти и до гроба, саме дубине људске трагедије, приближио је јереј Душко Перић страшну тајну смрти распетог Богочовека.

На крсту је распет Онај Који је дао живот свему. Онај, Који је створио небо и земљу, сада лежи у гробу. У томе је највећи парадокс и највећа истина наше вере. Бог, Који је свемоћан, показује Своју силу кроз смирење. Бог, Који је живот, улази у смрт да би смрт уништио. Зато, Велики петак није само дан туге, он је дан љубави. Дан, када се открива колико Бог воли човека- поучио је отац Душко Перић о страдалној љубави коју Господ Христос пројављује за људски род.

Говорећи о доживљају Великог петка у душама људи, проповедник је навео да у овом дану свако од нас би требало да се запита зашто је Господ Христос страдао, будући да се то није догодило због нужности или Његове немоћи, већ због тога што воли човека и није хтео да га остави у смрти, греху и безнађу. Један од највећих отаца Цркве, Свети Јован Златоусти, сматрао је да се Божја љубав највише показала управо на крсту, а не у стварању света јер, стварање је дело снаге, а умирање за непријатеље- дело љубави, поучио је отац Душко Перић надахнут расуђивањем великог беседника ранохришћанског доба. Непријатељи, истакао је он, нису неки други људи, већ то можемо бити и ми сами сваки пут када грешимо, када заборављамо Бога и повређујемо ближње.

Велики петак није дан када осуђујемо Јуду, Пилата или народ. То је дан када гледамо своје срце, у себи проналазимо Пилата, Јуду и народ. Сваки пут када бирамо себичност уместо љубави, ми издајемо. Сваки пут када ћутимо пред истином, ми се одричемо. Када осуђујемо, учествујемо у распећу. Али, ту се открива друга страна ове тајне, јер Христос на крсту не осуђује, већ прашта- указао је јереј Душко Перић на узвишеност Спаситељеве љубави, садржане у молби Оцу небеском за опроштај онима који су Га распели. Те речи Господње су речи које мењају свет и могу да промене и наш живот.

Стојећи пред Плаштаницом, не стојимо пред гробом, већ пред љубављу која не престаје. Христос је ушао у смрт, али није остао у смрти. Гроб, који сада целивамо, већ постаје извор живота. Зато, ова тишина није празна. Ова туга није без наде. У овој тишини већ почиње васкрсење- поручио је отац Душко Перић, закључивши обраћање примером покајаног разбојника, који доказује да ниједан грех није већи од Божје љубави, нити је иједан пад коначан, ако човек има снагу да се покаје, јер Велики петак је управо позив на покајање, на сусрет са Богом.

Вечерњим богослужењем у најстаријем градском храму је началствовао протојереј-ставрофор Драган Алексић, уз саслуживање братства храма, појање певнице и молитвено присуство великог броја верника. На крају богослужења изнесена је Плаштаница, коју је верни народ целивао до касних вечерњих сати.

Ј. Ј.