Недеља блудног сина у Храму Покрова Пресвете Богородице

Јереј Драган Станојевић: Бог нас увек зове да се вратимо у Његову радост

Прича о блудном сину могла би се назвати и причом о два брата и милостивом оцу. Једна је од најпотреснијих и најдубљих прича, које нам је Господ Христос оставио и чита се пред почетак Великог поста, у сусрет највећем хришћанском празнику- Васкрсењу Христовом, рекао је у литургијској проповеди јереј Драган Станојевић.

Свету Литургију је служио архијерејски намесник други ваљевски, протонамесник Дарко Ђурђевић, уз саслуживање братства храма и појање певнице, као и молитвено присуство великог броја верника. Прича о блудном сину (Лк 15, 11- 32) надовезује се на приче о царинику Закхеју и митару и фарисеју, учењем о томе какав наш однос треба да буде према Богу и људима. Она је слика читавог човечанства, али и лична слика сваког од нас, навео је отац Драган Станојевић.

У њој (причи о блудном сину) видимо покајнички пут млађег сина, али и унутрашњу борбу старијег сина, као и безграничну љубав оца, који је слика живог Бога. Блудни син је човек у греху. Потражио је од оца део имања, а тај чин је јако увредљив, јер то је значило да син жели наследство док му је отац жив. У том времену то је било равно његовој смрти. Свети Григорије Палама каже:”Тражити од Бога дарове, а не желети заједницу са Њим, јесте наше одступање од Бога”… Човек често више воли Божје дарове, него Самог Бога- указао је отац Драган Станојевић на симболику понашања блудног сина, који одлази у далеку земљу и расипа иметак, односно удаљава се од Бога и расипа благодат коју нам Бог даје.

“Када се човек удаљи од Бога, он се не налази само у телесном сиромаштву, већ у духовној глади и пустоши”, речи су Светог Јована Златоуста, на које је подсетио беседник. Анализирајући даље данашњи јеванђељски одломак, отац Драган Станојевић је указао да блудни син доживљава то да мора да чува свиње, што су јевреји сматрали највећом нечистоћом. У том стању очајања, долази себи и доживљава покајање.

Покајање почиње онда када човек схвати своје стање и када жели да се врати оцу. Отац у овој причи је слика Божје љубави, слика небеског оца, који не само да прашта, већ и очекује повратак грешника. Бог увек од нас жели љубав. Увек тражи од нас покајање и увек су Његове руке раширене за нас. Наше је само да ли ћемо да Га прихватимо или не. Свети Јустин Ћелијски каже да “човек може отпасти од Бога, али Бог не може од човека”. Он чека, гледа и трчи у загрљај покајнику- објаснио је отац Драган Станојевић, додавши да то сведочи и поступак оца из јеванђељске приче, који без речи и услова трчи у сусрет сину, облачи га у најлепшу одећу, што симболизује повратак човека у благодатно стање.

Осврнувши се на држање старијег сина, којег љути очев поступак, отац Драган Станојевић је рекао да старији син исказује гордост и завист.

Старији син представља оне који мисле да су праведни, али у срцу имају завист и осуђивање… Његова праведност није била из љубави, већ из рачуна. Не дозволимо да се наш однос са Богом сведе на страх или на рачун, већ отворимо срца и имајмо љубави према живом Богу! Старији син није могао да прихвати брата који се покајао, нити што је отац био радостан када се вратио, зато што није имао љубави- истакао је проповедник, указавши на опасност “формалне побожности” и одсуство искрене љубави.

Сви ми у себи носимо и блудног сина и старијег брата. Понекад лутамо, одлазимо срцем даеко од Бога. Понекад завидимо другима, мислећи да смо бољи. Али, Бог нас увек зове да се вратимо у Његову радост. Ова прича нека нам буде путоказ. Да као блудни син увек имамо храбрости да се покајемо и да увек имамо љубави и радујемо се спасењу сваког човека који је дошао на овај свет- закључио је јереј Драган Станојевић своју литургијску проповед утемељену на једној од најпознатијих и најпоучнијих јеванђељских прича.

Ј. Ј.