Митровдан у Покровској цркви

Протојереј-ставрофор Радомир Алексић: Сви смо војници Христови попут Светог Димитрија

Бити војник Христов значи бити посвећен и водити духовну борбу, која је унутрашња и непрестана, а бојно поље је душа човекова, једна је од сјајних поука беседе проте Радомира Алексића, надахнуте житијем Светог великомученика Димитрија.

„Он је био задивљујуће и чудесно јединство свих красота, заједничка и свима корисна похвала свега доброг“, славословље је Светог Григорија Паламе, једног од највећих отаца православља, о Светом великомученику Димитрију које је са верним народом у митровданској проповеди поделио протојереј-ставрофор Радомир Алексић. Говорећи о данас слављеном ранохришћанском угоднику, прота Алексић је истакао да је он својим страдањем запечатио љубав према Богу, да није стремио слави у виду војне каријере, успеха и благостања, те да се није одрекао Христа ради сенке и привида пролазног земаљског царства.

Попут нашег Светог Кнеза Лазара, само хиљаду година раније, Свети Димитрије је изабрао да страда за Христа да би био причасник небеске славе, вечности и лепоте Царства Божјег. У Солуну се налази базилика посвећена овм Божјем угоднику. Тамо се чувају мироточиве мошти онога који је у стиху опеван као „ревнитељ Господњи и љубитељ сиромаха, а у многим тешким бедама заштитник и заступник Солуњана“. Кроз векове су мора ходочасника из целог света долазила на поклоњење и до данашњег дана то је место где се дешавају бројна чудеса. Нема Србина који је прошао Солуном, а да се није поклонио његовом кивоту- беседио је прота Радомир Алексић у част међу Србима изузетно поштованог светитеља, пониклог у братском грчком народу.

Говорећи, о житију Светог Димитрија, у раној младости- војводе васпитаног у хришћанском духу, проповедник је указао на различитост прилика у свакодневици савременог човека у односу на друштвени контекст његовог времена. Али, уколико дубље сагледамо ствари, истакао је отац Радомир Алексић, открићемо да је његов живот сличан, ако не и суштински исти као живот сваког хришћанина.

Хришћански живот је живот војника! Сви смо ми војници попут Светог Димитрија- војници Христови који се боре за венце вечне и непролазне. Бити војник Христов значи бити посвећен и водити духовну борбу, по речима Преподобног Оца Јустина, „против зла, греха и ђавола“. Ова борба је унутрашња и непрестана, а бојно поље је душа човекова- објаснио је прота Радомир Алексић смисао борбе сваког хришћанина, чија суштина наликује оној борби коју су водили следбеници Господа Христа кроз векове, јер се хришћанин не бори против других људи, већ против сопствених страсти и слабости као што су: гордост, похлепа, пожуда, самољубље, бес и завист. „Сваки хришћанин треба да опаше бедра своја истином и обуче оклоп правде… и узме штит вере…“, подсетио је отац Радомир Алексић на речи Светог апостола Павла упућене свим хришћанима.

Као што војник подноси тешкоће на бојишту, тако се и војник Христов вежба у смирењу, дуготрпљењу, посту и молитви да остане веран Христу, чак и у временима великих искушења и прогона. Крштењем се човек уврштава у ред Христових ратника против греха. Та војска се разликује од световних војски. У њој се побеђује смирењем, праштањем, љубављу према непријатељима и чињењем добра- истакао је проповедник врлине које сваки хришћанин треба да поседује и управо њима током живота на земљи стекне вечни живот у Царству небеском.

У оквиру митровданске проповеди, прота Алексић се осврнуо и на житије Светог мученика Нестора Солунског, ученика СветогДимитрија, који је такође пострадао за Христа Господа по наредби императора Максимијана 306. године и, заједно са својим учитељем, примио мученички венац. Дакле, закључио је беседник, примери њиховог страдања сведоче истинитост речи Спаситеља:“ Ако вас свет мрзи, знајте да је мене мрзео пре вас…“, односно да хришћанске врлине смирења и ревности пркосе гордости овог света и побеђују је, чега смо и ми данас сведоци. У завршници проповеди, прота Радомир Алексић је подсетио на земљотрес који је управо на Митровдан 740. године, за време владавине цара Лава Исавријанина, погодио Цариград. Био је то страховит потрес у коме су се срушиле многе велелепне грађевине и велики број људи је изгубио живот. Народ се масовно молио Пресветој Богородици и Светом Димитрију и Бог је поштедео град даљег разарања, баш како је по Христовој речи од морских бура спасено мноштво људи.

Обратимо се ми са покајањем Пресветој Богородици, Светом Димитрију и Светом Нестору, којег ћемо сутра да славимо, да нас заступају пред престолом Божјим, да нас заобиђе гнев Божји и да нам Бог не суди по правди и заслугама нашим, него по великој милости Својој! Да нам опрости грехе наше и помилује нас- закључио је протојереј-ставрофор Радомир Алексић своју проповед на празник Светог великомученика Димитрија Солунског.

Литургијско сабрање у Храму Покрова Пресвете Богородице је предводио протојереј-ставрофор Радомир Алексић, уз саслуживање братства светиње, појање певнице и Црквеног хора „Хаџи Рувим“ под управом Милице Степановић Баба- Милкић, и молитвено присуство верног народа.

Ј. Ј.