Догађаји, Храм Покрова Пресвете Богородице

Савиндан у Покровској цркви

Најдубља и најконкретнија поука светосавског пута јесте пут помирења, беседио је протонамесник Славко Обрадовић на Светој Литургији, којом је и началствовао у Храму Покрова Пресвете Богородице, уз саслуживање братства светиње, појање певнице и молитвено присуство верника.

Јеванђељска перикопа о пастиру добром који живот полаже за овце (Јн 10, 9- 16) није случајно одабрана за данашњи дан, јер управо у лику данас прослављаног Светог Саве видимо живо, историјско и духовно остварење Христових речи. Видимо пастира који је цео живот посветио томе да сабира, а не да раздељује, да мири и да не завађа, да приводи Христу, а не себи, казао је протонамесник Славко Обрадовић у литургијској проповеди заснованој на јеванђељском одломку и личности Светог Саве, у коме се идеја о добром пастиру у потпуности остварује. Подсетивши на спознају младог Растка Немањића о Христу као једином у Коме се остварује вечни живот, те одлазак у манастир на Светој Гори, у коме ће духовно сазревати и припремати се за старање о свом народу, отац Славко Обрадовић је истакао да Свети Сава није био најамник- онај који се брине из интереса, нити миротворац док се аплаудира, већ пастир по Христовом образу.

Најдубља и најконкретнија поука светосавског пута јесте пут помирења. Јер, шта је највећа рана сваке породице и сваког човека? Није сиромаштво, није спољни непријатељ, него унутрашњи раздор. Синови великог жупана Стефана Немање, Вукан и Стефан, били су у тешкој и опасној завади- та завада је претила да уништи и државу и душу народа. Управо ту се показује светосавска величина. Свети Сава не стаје ни на једну страну. Не тражи кривца, него тражи ред. Долази са моштима оца и мири завађену браћу. То није било обично, него литургијско помирење пред Богом, сузама и покајању- казао је отац Славко Обрадовић о једном од најважнијих тренутака у животу Светог Саве, како за припаднике владарске династије, тако и за српски народ тог времена у целини.

Свети Сава је сабрао овце не силом, него љубављу; не претњом, него молитвом; не политиком, него крстом; Данас се често помиње Свети Сава, али се некада заборавља шта Светосавље заиста јесте. То није идеологија, празна традиција, ни национални украс, Светосавље је живљење јеванђеља у конкретном животу народа. Бити на светосавском путу значи тражити јединство, а не поделе; бити мост, а не зид; бити пастир, а не најамник. Свети Сава нас учи да нема истинске вере без помирења. Не можемо се причешћивати телом Христовим, а да у срцу носимо мржњу према брату- закључио је протонамесник Славко Обрадовић своју беседу.

Као и ранијих година, савинданско литургијско сабрање у најстаријој градској светињи украсили су најмлађи светосавци песмицама и рецитацијама у част „најлепшег српског детета“. За труд и љубав, братство Покровске цркве даривало их је светосавским пакетићима.

Ј. Ј.