Литургије, Храм Покрова Пресвете Богородице

Владичанска Литургија и Архипастирске грамате за истакнуте чланове Богомољачког братства

Епископ Исихије: Треба да исповедамо своју немоћ и у души вапимо Господу

У Недељу 35. по Духовима Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије је началствовао Светом Архијерејском Литургијом у Храму Покрова Пресвете Богородице, уз саслуживање свог заменика протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејског намесника другог ваљевског протонамесника Дарка Ђурђевића и више епархијских свештенослужитеља, као и појање Црквеног хора „Хаџи Рувим“ под управом Милице Степановић- Бабамилкић. На крају литургијског сабрања, Епископ Исихије је уручио Архипастирске грамате Владану Андрићу и Александру Гојковићу, дугогодишњим члановима Православне народне хришћанске заједнице „Воздвиженије Часног Крста“ за изузетан допринос мисионарском раду братства 

У данашњем јеванђељском одломку (Лк 18, 35- 43) описан је долазак Господа Христа у Јерихон, град световних вредности и светског благостања, и сусрет са слепим човеком који проси. У том човеку, поучио је Владика Исихије, видимо наш људски род, који је изгубио вид, постао слеп и немоћан за самосталан живот, те упућен на помоћ пролазника. Вид је наш главни начин општења са светом. Кроз вид и остала чула упознајемо свет и делујемо према свету. Када га изгубимо, губимо ту способност. Такође, указао је ваљевски архијереј, вид представља и наш однос према Богу, будући да се према старозаветном учењу сматрало да ко види Бога, може и да Га доживи и општи са Њим. Стога, род људски у слепилу седи крај пута и чека. Бог нам је дао наду и, након изгнања наших прародитеља из раја, Господ обећава да нас неће оставити и да ће нам донети спасење. Слепи човек, о коме пише Свети јеванђелист Лука, је чекао Спаситеља. Чувши име Исус Назарећанин, препознаје Га као Месију и тражи од Њега да му се смилује. Господ Христос услишује његову молбу, исцељује га и телесно и духовно, констатујући да је вера његова оно што га је спасило, објаснио је Владика Исихије поуку коју носи прича о човеку из Јерихона, лишеног телесног вида, али који духовним очима препознаје Сина Божјег и испољава веру у бескрајном смирењу. Оном смирењу, које је Самог Господа красило, када је лишио Себе божанског достојанства и постао један од нас.

Браћо и сестре, и ми треба да исповедамо своје слепило, своју немоћ, и да у души својој вапимо ка Господу. Да знамо да Он долази до нас. Није потребно да ми чинимо чудеса. Потребно је само да исповедимо да смо немоћни и тражимо од Њега да прогледамо духовним оком и срцем својим, да можемо да видимо оне који су око нас као браћу и сестре. Да им чинимо добра дела и да заједно прослављамо Господа, окупљајући се на Светим Литургијама и приносећи благодарност Господу. Вид, који добијамо на Светом крштењу и миропомазању, морамо да одржавамо, а одржаваћемо га ако у ближњем видимо лик Божји достојан љубави. Ако једни друге тако доживљавамо, прослављамо Господа и Он прима нашу жртву и даје нам спасење- рекао је Владика Исихије, благосиљајући своју духовну децу у најстаријој ваљевској светињи.

Литургијска радост умножена је награђивањем Архипастирским граматама Владана Андрића и Александра Гојковића, члановима ПНХЗ „Воздвиженије Часног Крста“, која је данас одржала своју годишњу скупштину. Ова признања уздарја су њиховој хришћанској љубави и старању за ближњег, јер Господ од нас тражи управо ту љубав, да другога видимо и све енергије уложимо у то да чинимо добра дела ближњима. Тада се, закључио је Владика Исихије, осећамо испуњено и достојни смо имена хришћанског које носимо.

Ј. Ј.