Емануил – с нама је Бог

Радосни и нестрпљиви, драга браћо и сестре, сабрали смо се вечерас да најавимо долазак једног веома посебног госта. Госта важног и великог, преко потребног сваком живом створењу. Његово место у нашим животима, али и наше место у Његовом домостроју, не може и не сме да заузме нико други. Данас, испуњавајући своју предвечну намеру, Христос – Син Божији унизи себе узевши обличје слуге и долази у овај свет да потражи изгубљеног и залуталог човека. Долази Господ да нашу рањену природу оздрави. Он јој не даје посебне лекове, него je сједињује са својом вечном божанском природом, враћа јој достојанство које јој припада. Та тајна се, по речима нашег Светог Владике Николаја, може упоредити са тајном и вештином искусног калемара. Он на дивљу стабљику неке воћке вешто урезује питому гранчицу своје лозе, која касније доноси питоме плодове. Тако се божанска и вечна природа у личности Сина Божијег сједњује са нашом подивљалом природом, доневши тиме многе плодове. Један од највреднијих плодова тог сједињења јесте вечна истина коју наша вера проповеда, а која се може сажети у једној речи: Емануил – што ће рећи – са нама је Бог.

Све векове свога постојања Црква победоносно пева човеку: Са нама је Бог. Он није Неко далек и непознат. Он је дошао међу нас, постао човек, тачније постао дете. Зато му са љубављу и тепамо Мали Бог, Богић или Божић. А ове љубави и ове присности наше са Богом не би било да Он није дошао и остао са нама. Да не борави стално у сваком кораку људске историје до свршетка века. Борави и данас са нама у овим тешким и несигурним временима. У временима у којима свуда по свету чујемо гласове о ратовима, страдањима и пропастима, али и даље славимо Божић који нам поручује:”С нама је Бог.” Он је и са нашим малим и страдалним народом, који је нам је оставио мудрост изниклу из сопственог искуства: Без Бога ни преко прага. Бог је данас прешао Свој сопствени праг и закорачио ка нама, како не би били сами на овом свету. Он долази да наши прагови не постану наш камен спотицања, већ да уз Његову помоћ искорачимо из себе и упловимо у вечну заједницу.

Јер, Бог наш је са сваким од нас на личном животном путу. Чује нас и види, прати и помаже. Отуда су неприродне усамљеност и уплашеност које расту у нама као квасац новог века. Туђа нам је стрепња од лоше дашнице и још теже будућности. То нам проповеда празник Божић и Христов долазак и останак у овом свету. Не бојте се Ја сам са вама поручује песма витлајамске пећине. Христос је дошао да загреје сваку пећину овог света, да загреје срца нас озеблих на ветрометини данашњице. Греје нас Христова љубав, која надилази све на овом свету. Љубав, која при сваком нашем кораку шапуће божићну поруку:”Не бојте се, с нама је Бог.”

Зато, нека свако од нас у ове божићне дане ускликне истину нашег постојања:”Са нама је Бог!” Нека запевају стадалници победне речи:”С нама је Бог.” Нека кликћу сиромашни богате узвике:”С нама је Бог.” Нека се надају болесни, утешним речима:”Са нама је Бог.” Нека се опомињу сви спремни на било какво зло:”Са нама је Бог.” Нека се смирују сви они задовољни и пуни себе речима опомене:”Са нама је Бог.”

Са нама је Бог, разумите народи и покорите се, јер је са нама Бог.

ХРИСТОС СЕ РОДИ!