Видовдан у Покровској цркви

Протојереј Бранко Чолић: Док је Христос у нама, бићемо спремни и моћи ћемо да победимо свет

Ако извадимо из срца Светог Саву, Светог кнеза Лазара, Владику Николаја, Оца Јустина… Неће бити ни Христа и нећемо знати чији смо, ко смо и куда идемо, једна је од порука сјајне литургијске проповеди протојереја Бранка Чолића на празник Светог великомученика кнеза Лазара и мученика косовских у Храму Покрова Пресвете Богородице.

Христу треба прићи и дотаћи Га, али самом вером у Њега Бог може учинити чуда, о чему сведочи пример капетана из Капернаума из првог данашњег јеванђеља (Мт 8, 5- 13), који сматра себе недостојним да Господ Христос дође у његов дом и исцели његовог слугу. Наиме, навео је у литургијској проповеди протојереј Бранко Чолић, Христос види веру капетана и по њој чини да слуга оздрави. Други јеванђељски одломак, поучио је проповедник, говори пак какви треба да будемо ми који верујемо у Христа- да имамо љубави међу собом и поднесемо страдања за Христа, јер и Он је за нас пострадао. У супротном, наша вера неће бити истинита, него ће бити лицемерна, јер ћемо се Богу обраћати само када нам је тешко и када нам нешто треба од Њега. Данашњи празник- Видовдан јесте једно право Христово јеванђеље исписано 1389. године крвљу наших предака, истакао је прота Бранко Чолић. У данашње време, о Косовском боју се говори као о светлом чину или, насупрот томе-миту, нечему што смо измислили услед недовољног познавања Христовог јеванђеља и историјских чињеница, указао је протојереј Бранко Чолић на вишедеценијске дневнополитичке интерпретације догађаја у коме је српски народ био прожет Христовим јеванђељем, те показао да онај ко жели да буде Србин, то не може бити без Христа.

• Данашњи дан те давне године (1389) отпочео је причешћивањем, што значи да они који говоре да је то био „само један бој“ да би великаши и кнез Лазар сачували своје положаје јесте лаж. Било је бојева против Турака, Монгола и других, али није записано да се сва војска причестила тог јутра пред сам бој. Дакле, они су знали да иду да бране не само своје породице, поседе и богатство, него своју веру. Да бране Самог Господа од неких тамо који долазе и желе све то да отму. Тај дан започео је сједињењем са Самим Господом. То је толико ушло у срж народног бића да ми данас можемо стајати у овој светој цркви и да кажемо да смо православни хришћани- поучио је отац Бранко Чолић о јединствености видовданског војевања, утемељеној на Светој тајни причешћа којој су приступили витезови Светог кнеза Лазара пре него што ће пружити отпор вишеструко надмоћнијем освајачу.
• Тумачећи народно предање о наводном издајству Вука Бранковића, отац Бранко Чолић је казао да је једина „кривица“ господара косовске области и зета славног кнеза била у томе што је остао жив након боја, те да у самом боју његове издаје није било, док је народу било потребно својеврсно оправдање пропасти државе која ће потом уследити.
• Данашњи дан треба да нас подсети да никада не смемо дати „веру за вечеру“. Десетине хиљада који су изгинули, гинули су заједно- и кнез, и властела, и најнижи сталеж. Сви су гинули, јер су имали једну идеју водиљу, оно што је народ опевао у песми „земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека“. Колико је народ био Христов, говори све оно што се одиграло тог дана и што се дешавало вековима касније. Елите су те које народу показују куда треба да се иде и како треба да се живи. Ми смо имали то захваљујући Христовом јеванђељу и што је Христос ушао у срце сваког човека- да је народ читав био духовна елита. Када је народ такав, у стању је да преброди све невоље које наилазе- приближио је проповедник духовну снагу средњовековног српског народа, чије је извориште била славна битка на Газиместану, а којом се одупирао такође бројно и технолошки надмоћнијим непријатељима у првом и другом светском рату и која би исто то требало да буде у будућим временима- да ништа не сме да нас уплаши и отера од Христа Господа.
• Да ли нам значи пет, десет или више година проведених на земљи од вечног живота који је Христос дао сваком ко буде волео Бога? Браћо и сестре, спрам вечности наш живот је ништа. Један дан, година па чак и век је ништа. Важно је само какав траг остане за нама- нагласио је отац Бранко Чолић. Подсетивши на расуђивање Преподобног Оца Јустина да је данас много „бивших Срба“, отац Бранко Чолић је казао да је то тако јер су многи Срби заборавили на Христа, на косовске мученике и све оне који су кроз векове за веру и слободу полагали животе.
• Пита Свети Владика Николај:“Чији си ти, Србине мали?“ Ако извадимо из срца Светог Саву, Светог кнеза Лазара, Владику Николаја, Оца Јустина… Неће бити ни Христа и нећемо знати чији смо, ко смо и куда идемо. Бићемо као чергари који иду од истока до запада, немају куће, огњишта… Браћо и сестре, док је Христос у нама, бићемо спремни и моћи ћемо да победимо свет и, још важније, бићемо спремни да победимо себе. Сви они који би да нам замагле вид нашег срца- неће моћи, јер ћемо јасно видети куда идемо, а тај пут нигде другде не води, него тамо где је данас Свети кнез Лазар и десетине хиљада наших предака, у загрљају Христа- закључио је протојереј Бранко Чолић своје видовданско казивање о једином путу који је исправан за нас Србе, путу у Царство Божје, изграђеном страдањима, подвизима и молитвама наших христоносних предака.

Литургијским сабрањем на Видовдан у најстаријем градском храму је началствовао протојереј-стварофор Радомир Алексић, уз саслуживање браће свештеника и појање певнице и Хора „Хаџи Рувим“ под управом Милице Степановић Баба- Милкић.

Ј. Ј.