Обраћање на молебну за почетак школске године 2024. године

„Дечице, сачувајте себе од идола“ (1 Јн 5, 21)

Драги родитељи, учитељи, ђаци, једном речју – децо Божја. Нека је благословено ово наше вечерашње сабрање у коме смо се помолили Господу на почетаку и ове нове школске године. Замолили смо Господа да нам отвори умове и срца да што боље усвојимо знање које ће нам се предавати, јер знање је наша храма, а сви смо ми, драги моји, гладни. И то не само хлеба, воде и слаткиша, него пре свега тога, гладни смо знања. И то не важи само за децу, већ и ми одрасли смо знатижељни, радознали и требали би такви и да останемо. Отвореног ума и срца за цео свет Божији који се налази око нас.

Ипак, пре усвајања гомиле знања и вредности који нам се изобилно нуде свуда око нас, било би јако лепо да послушамо савет једног ученика Христовог. То је Свети апостол Јован, назван још и „апостол љубави“. Тако је назван, јер је више од других поучавао колико треба да волимо једни друге. И тај апостол љубави оставио нам је на крају једне своје посланице речи које и данас, можда данас и више него раније, значе. Рекао нам је: „Дечице, сачувајте себе од идола“. „Зашто?“, питаће свако од нас. Зар младима не требају идоли и узори? Наравно да требају. Али, просто је невероватно колико је данас идола свуда око нас. И то каквих све. Шта нам се све нуди за узора, за вредност и идола… У овој пијаци идола за младе, потпуно смо заборавили на једну важну ствар. Узор младим људима на првом месту не сме да буде неко кога смо видели или чули први пут у животу. Неко ко нам са смарт екрана нуди забаву или смех, а у ствари нас заводи да не погледамо око себе и приметимо своје праве узоре. Или да, не дао Бог, постанемо идоли сами себи.

Прави узори свеком детету јесу његови родитељи и учитељи. Они треба да су наши узори. Они су нам послати од Бога или смо ми послати њима, да од њих учимо и са њима се учимо, јер сваки родитељ и учитељ, не само да учи децу, него се и он учи од деце. Али, то се догађа само уколико једни друге видимо као своје ближње и своје узоре. Драга децо, гледајете у своје родитеље и учитеље! Упијајте од њих љубав и пожрвованост с којом вам сваког дана прилазе. Гледајте у њих више од свих екрана и идола овога света! Они су ваши највећи хероји и највеће светске звезде. Да нису, не би били дати упараво вама да вас васпитавају и чувају. Верујте ми, нико није постао велики човек, а да највише није научио од својих родитеља и учитеља. И не само то. Велики људи су постајали велики и због тога што су слушали и учили од својих родитеља и учитеља. Имамо за то безброј примера, а сликовит је онај пример једног од највећих светитеља и учитеља у целој историји наше Цркве, који је рекао да за све оно што зна о вери и што је постигао дугује свој мајци. Леп је пример и још један светитељ који је читав свој живот, у својим недрима, увек са собом носио записе свога учитеља, како никада не би заборавио оно што му је он говорио.

Ако су родитељ и учитељ два додатна ока којима нас је Бог даривао да бисмо боље видели и разумели овај свет, онда је Бог наш Сунце које обасјава све нас и даје нам светлост истиниту. За ту Светлост у нашим срцима и душама дошли смо да се вечерас помолимо. Да Господ просветли све нас, наше родитеље и учитеље. Да научимо да родитеље волимо, учитеље слушамо, а једино Господу се клањамо. То ћемо успети уз помоћ Божију и слушајући још једном савет љубљеног апостола Господњег: „Дечице, сачувајте себе од идола“. Амин.