Молебан за успешан почетак школске године у Покровској цркви

Ђакон Немања Арсеновић: Молитва нас учи да будемо добри људи

Молебан за успешан почетак школске године у Храму Покрова Пресвете Богородице у вечерњим часовима је окупио бројне ученике и студенте. Богослужењем је началствовао протојереј- ставрофор Драган Алексић, уз саслуживање ђакона Немање Арсеновића, који је и упутио поучно слово школарцима. Братство храма уручило им је иконе и комплете школског прибора, поклон предузећа „Публик“ из Ваљева.

Сваки дан у години намењен је непрестаном учењу, стицању врлина и корисних способности и јако је важно да труд свих који учествују у том богоугодном делу буде саборан и започет молитвом, поучио је у проповеди након молебна за успешан почетак школске године ђакон Немања Арсеновић, наставник веронауке у Првој основној школи.

Осврнувши се на вишевековно учење Цркве да сваки посао треба започети молитвом, те напослетку заблагодаримо Богу, проповедник је истакао да, поред школе, важно место за стицање знања јесте управо црква, у којој се сви учимо да живимо у љубави, у сазнању да смо потребни једни другима, што је најважније, будући да ако љубав није темељ знања, оно се може изродити у нешто лоше. Молитва, прочитана за успешан почетак школске године, учи нас пре свега да будемо добри људи, подсетио је отац Немања Арсеновић на поуку блаженопочившег Патријарха српског Павла, која позива на љубав међу људима, на отвореност ума и срца, јер се знање њима једнако прихвата.

Ако ум није отворен, тешко се срце отвара и обрнуто, ако срце није отворено тешко се онда ум отвара. Зато је важно да стекнемо љубав према оном што је добро, лепо и корисно, а онда ћемо настојати умом да то и разумемо и да се што више тиме и обогатимо. Деца некад разумом не могу све да схвате,али зато непогрешиво осећају и осећањем доживљавају и перципирају овај свет. Зато смо ту да им помогнемо и усмеримо их ка ономе што је за њих душекорисно- казао је ђакон Немања Арсеновић. Поучно слово молебна он је закључио да само заједничким напором родитеља, наставника и свих који учествују у грађењу дечје личности, деца могу узрасти Творцу на славу, родитељима на радост, а Цркви и отаџбини на корист, о чему говори и молитва за школарце.

У преподневним сатима, у најстаријем градском храму је служена Света Литургија, којом је, такође, началствовао протојереј- ставрофор Драган Алексић, уз саслуживање братства храма и појање певнице и Црквеног хора „Хаџи Рувим“. У литургијској проповеди, прота Драган Алексић је расветлио параболу о злим виноградарима (Мт 21, 33- 43), која говори о бризи Господњој за људски род, давању добара за живот, слању пророка и Сина Божјег ради искупљења за грехопад, људској незахвалности уместо љубави као одговора на од Творца даривано. Хришћанин се познаје управо по љубави и израз вере наше јесте љубав, а израз љубави јесте праштање. Те три врлине морамо имати у себи да би се хришћанима назвали, поручио је прота Драган Алексић.

На крају Свете Литургије, протонамесник Славко Обрадовић је позвао верни народ на поклоничко путовање у Јасеновац 13. септембра 2025. године.

Беседа ђакона Немање Арсеновића на молебну за успешан почетак школске године

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Драга децо, наставници и учитељи, сабрали смо се да се помолимо Богу пред почетак нове школске године. Сабрали смо се да велико дело започнемо и ове године. Да и ову годину посветимо учењу, васпитању и напредовању у свакој врлини. Школска година је време јачег труда у напредовању од другог периода године. Сваки дан у години, и то целог живота, намењен је непрестаном учењу, стицању врлина и корисних способности. Пошто је ово време специфично, ми га овако саборно, сви заједно започињемо. Да се види да је ово на шта смо упућени дело свих нас. Сви имамо исти циљ, исту намеру, усмерени смо у истом правцу, ка што више корисних знања и умећа. Важно је да се трудимо да изучимо све лекције и задатке који нам се у школи задају, али исто тако је важно да се молимо Богу. Сваки посао треба да започнемо молитвом и да се молимо док тај посао радимо, а онда на крају да заблагодаримо Богу. Поред породице, најважније место и особе за децу су школа и другари. Они треба да вам буду помоћ у свакој препреци при учењу. Поред школе,  важно место за стицање знања је и Црква Божија у којој се учимо љубави и живимо у љубави, а знање које није утемељено љубављу, може да се претвори у нешто лоше. Када се учимо да будемо честити, онда ће оно што учимо у школи бити нама на корист. У школи сазнајемо да смо потребни другима, а то своје сазнање потврђујемо у Цркви Божијој, схватајући да не постојимо само ми као појединци, већ као заједница. Молитва, коју смо прочитали, јесте молитва у којој се молимо да сви без изузетка учимо да будемо добри људи као што је говорио блаженопочивши Патријарх Павле. Када кажемо „добри људи“, мислимо у хришћанском смислу те речи, а то значи они који имају јеванђелске заповести. У центру тих заповести налази се љубав као најважнија међу њима, што нам и Господ потврђује позивом да Га љубимо, као и да љубимо ближње своје као саме себе. Молили смо Бога и да нам свима отвори и ум и срце, зато што се знање прима, прихвата и умом и срцем и то једнако. Ако ум није отворен, тешко се срце отвара и обрнуто, ако срце није отворено тешко се онда ум отвара.Зато је важно да стекнемо љубав према оном што је добро, лепо и корисно, а онда ћемо настојати умом да то и разумемо и да се што више тиме и обогатимо. Деца некад разумом не могу све да схвате, али зато непогрешиво осећају и осећањем доживљавају и перципирају овај свет. Зато смо ту да им помогнемо и усмеримо их ка ономе што је за њих душекорисно. А како другачије, него тако што ћемо их доводити у Цркву на Свету Литургију, на богослужења, да се подвизавају у мери у којој могу, да се причешћују, исповедају…Упућујући их на сједињење са Христом и са Црквом, испуњавамо оне речи Господње“Пустите децу нека долазе к мени и не браните им, јер је таквих Царство Небеско…“Деца су наша будућност и у њима лежи спасење рода нашега. Зато сви наши родитељи, учитељи и наставници треба да се труде да у љубави васпитавају децу. У посланици Ефесцима Светог апостола Павла видимо модел љубави који нам он поставља у васпитању деце, а то значи спознати ширину и дубину кроз љубав Христову и пуноћу Његове благодати. Јеванђелски модел васпитања нам је оставио и Свети Сава и пред нама је света дужност да нашу децу поучимо и утврдимо у јеванђелским заповестима и дарујемо им све што је потребно да би постали добри људи. Само заједничким делом родитеља, наставника и свих оних који учествују грађењу дечије личности, наша деца могу узрасти Творцу нашем на славу, родитељима на радост, а Цркви и отаџбини нашој на корист.

Амин!

J. J.