Догађаји, Храм Покрова Пресвете Богородице

У Храму Покрова Пресвете Богородице свештенство и бројни Ваљевци се молитвено опростили од др Милана Николића- Ћамија

Прота Стојадин Павловић: Био је лекар душе и тела

У Едукативном центру Здравственог центра Ваљево приређена је комеморативна свечаност, а у Покровској цркви је служено опело којим је началствовао старешина манастира Лелић игуман Георгије.

Да је свако срце које је  излечио др Милан Николић, међу колегама и суграђанима омиљени Ћами, макар један откуцај могло подарити његовом, живео би бар век. Да је макар један човек од стотина вечно му благодарних могао да помогне, гледали бисмо га још дуго међу нама. Али, Божји је план људској логици недокучив. Он је то знао, као и да Богу служи. Својим даром, знањем и човекољубљем… Баш као отац му, угледни прота тешњарски, блажене успомене Предраг- Цане Николић.

Кардиолог Милан Николић је био лекар, не само доктор, како његови Ваљевци кажу. Лечити људе призив је и мисија, бити доктор каткад само звање и титула. Тог 30. августа 2024. многима су потекле сузе. Отишао је др Ћами. Хришћани смо, привремено је. Ипак, кад велики одлазе, туга се једноставно усели у срца оних који остају. Под руку са страхом, јер недостају као сведочанство свега узвишеног човеку на част, Богу на славу и дар. Плакао је Здравствени центар, где је модерној кардиологији излио темеље. Речи хвале на комеморативном скупу произносили сатрудници му на путевима Хипократа и Светих Козме и Дамјана. Плакао је верни народ у Храму Покрова Пресвете Богородице, приносећи са свештенством молитве да му се душа настани тамо где праведници почивају.

Био је лекар душе и тела, чије су дијагнозе олакшавале болеснику да преброди грех, да отклања узрок и користи духовне лекове, део је слова које је у част др Милана Николића произнео протојереј- ставрофор Стојадин Павловић, и сам његов пацијент. Ћами је буквално продужавао животе људима и ту вештину је стекао крај оца, домаћина у мантији, препознатљивог по шеширу, и стричева са шајкачама, истог нивоа карактера и доброте, казао је прота Стојадин Павловић.

Данас те молимо, Ћами, да понесеш ове спискове из рачунара, иако знамо да све своје пацијенте имаш у глави. То су најдужи спискови које може имати један духовник, један лекар… Понеси те спискове пред лице Божје! Нећемо те пустити, још ћемо те молити, нећемо те малтретирати. Остаћемо у редовима за термин који никад није био упитан и споран код тебе. Нека те спискове чита прота Цане пред Господом! Нека моли свевидеће ултразвучно око нашег Господа, када буде завиривао у наша срца овде на земљи, да немамо толико прескакања, да смањи број друштвених, културних и аритмија сваке друге врсте. Верујемо у тебе као молитвеника са таквим потенцијалом, јер си то потврђивао својим примером на земљи. Упразнио си место број 1 у Здравственом центру и место број 1 у овом крају. Све си својом скромношћу могао да покријеш и од тебе треба учити како су училе млађе колеге- потресна је порука проте Стојадина Павловића великом лекару и једнако великом човеку, који ће засигурно заувек живети у сећању овог краја.

Др Милан Николић је рођен 1960. године у Убу. Ваљвску гимназију је завршио 1979., а студије Медицинског факултета у Београду 1985. Интерну медицину је специјализирао 1993., а субспецијализацију из области кардиологије стекао 2002. године. Од завршетка студија радио је у ваљевском Здравственом центру. Од 2000. до 2010. обављао је дужност шефа Одсека коронарне јединице Службе за унутрашње болести, а од 2015. до 2021. шефа Ангио сале Службе за унутрашње болести. Важио је за изврсног лекара и човека, једнако вољеног и поштованог међу колегама и пацијентима. Несебично је своје знање делио са младима, те се ваљевска кардиологија данас може похвалити сјајним стручњацима који настављају његовим путем. Тим путем кренула је и његова кћерка Софија, лекар у Дому здравља на Бежанијској коси у Београду. Поред ње, у браку са супругом Милицом добио је и сина Богдана, који се успешно бави информационим технологијама.

Др Милан Николић сахрањен је на Новом гробљу у Ваљеву.

Ј. Ј.