Цвети у Покровској цркви

Протојереј Бранко Чолић: У цркви сваког дана дочекујемо Христа

Светом Литургијом је началствовао протојереј – ставрофор Милинко Јовић, уз саслуживање братства храма и појање певнице, као и молитвено присуство великог броја верника.

Завршетак Велике четрдесетнице тренутак је да се преиспитамо да ли смо постали бољи и, ако јесмо, да ли ћемо то одржати. Ако не да постимо храном, оно да постимо речима и делима да би Бог могао да нас препозна као Своје, поучио је у литургијској беседи протојереј Бранко Чолић о периоду у години у коме се сада налазимо, који је Црква одредила за човеков рад на себи и својој духовности. Говорећи о догађају којег данас празнујемо- свечаном уласку Господа Христа у Јерусалим, као и чудима исцељења, преображења и васкрсења пријатеља Лазара, која је учинио у данима пре, отац Бранко Чолић је истакао да Господ Христос није ушао у Јерусалим као цар, већ скромно, да покаже да је дошао да свима служи. Знао је да долази у град у коме ће дочекати Свој крај, претрпети велике муке, иако никаквог греха и кривице није имао.

У цркви сваке недеље и сваког дана дочекујемо Христа, примамо Га у себе и тиме постајемо бољи и боримо се не само против зла у себи, него и против зла овога света. Зато, украшавамо храмове и Света служба треба да буде икона Царства Божјег, где је заиста све у хармонији. Ако хоћемо да помогнемо некоме, можемо то на више начина. Свети Владика Николај каже:”Ако не можеш некоме да помогнеш материјално, помоли се за њега. Ако не можеш да се помолиш, саслушај га, а ако не можеш ни то, пошаљи му лепу реч.” Што више буде било оних који чине овако, много ће овај свет бити лепши – поучио је отац Бранко Чолић на основу драгоцене поуке Лелићког Златоуста.

Указавши на нестабилност човека као бића, отац Бранко Чолић је као пример навео то да човек данас може да прославља Бога, а сутра да Га разапиње и одриче Га се, подсетивши на одрицање које се у нашем народу збило пре неколико година, услед страха од смрти у време пандемије.

Немојмо да мислимо да ми не бисмо чинили као Јевреји који су дочекали Христа, један дан Му клицали као цару, а после неколико дана клицали:”Распни га…”Били смо сведоци пре неколико година када је овај наш храм био празан, када људи нису смели да прођу поред цркве. Зар нисмо ми тада Њега разапињали, плашили се, ако се приближимо Њему, да ћемо страдати и да ће се наш овоземаљски живот завршити? Као да смо изгубили веру у Његово васкрсење… Страдална седмица треба да нас подсети да је Господ Христос постао човек, на Себе преузео сву нашу муку, патњу и грех и, са страхом (ипак је био и човек) пошао на страдање, прошао кроз све и даровао нам Свето васкрсење- поручио је протојереј Бранко Чолић, закључивши да је Господ увек ту за нас, примити нас у Своје наручје и дати нам оно што је по нашој мери.

Бројни верници су приступили Светој тајни причешћа, што је умножило молитвену радост празника Цвети у најстаријем ваљевском храму.

Ј. Ј.