Црквиште – археолошки локалитет поред стадиона Крушик

Још од првих истраживања локалитета средњовековног насеља „Црквина“ или „Црквиште“, на простору стадиона „Крушик“, која су обављена средином осамдесетих година прошлог века, утврђено је да се ради о једном веома значајном месту за историју града Ваљева, сматра Епархија ваљевска.

„Већи број историјских предмета, која су том приликом откривена, сведоче о слојевитој прошлости нашег града, далеко дужој од оне документоване. Приликом археолошких истраживања емпиријски је потврђено вековно предање које је ову локацију именовало као Црквиште. Откривање темеља средњовековног храма, који се налазио на десној обали ушћа реке Градац у Колубару, сведочи не само о вековном континуитету нашег града, већ и о његовом православном идентитету. Имајући то на уму, слободно можемо закључити да је значај локалитета изузетно велики, засигурно већи од онога који му се у овом тренутку придаје“, наводи Епархија ваљевска.

Црквиште у оквиру стадиона (Фото: Колубарске.рс)

Управо због значаја локалитета, али и због тренутног, запуштеног, стања у коме се налази, питамо шта би требало урадити са овим локалитетом – како га „извући“ ван стадиона, заштитити и уредити као посебну целину доступну јавности? Наши саговорници су археолог Радивоје Арсић, представници Епархије ваљевске, бивши председник Ваљева Душан Михајловић, архитекте Андријана Максимовић и Душан Арсенић.

Археолог Радивоје Арсић из Завода за заштиту споменика културе каже да је протеклих година било више разговора и са Градом, Крушиком и Црквом, да би то требало на неки начин решити и уредити, али конкретних активности није било.

Према његовим речима требало би уклонити ограду како би локалитет био изван простора стадиона и презентовати сачуване остатке. „Својевремено је постојала идеја да се оцрта основа цркве, да се конзервирају остаци, огради локалитет и поставе информативне табле. То би за почетак било сасвим довољно“, сматра Арсић и додаје да би било би добро истражити и део, према прузи, који до данас није истражен.

Црквиште (обојено црвено) у оквиру стадиона (Фото: Уступљено – Завод за заштиту споменика културе)

Епархија ваљевска сматра да одговор на деликатно питање – како уредити локалитет, не може дати само једна страна. „Управо због великог значаја овог места, даље кораке на испитивању и активирању овог налазишта треба да заједнички дефинише више друштвених елемената. На првом месту то је Министарство културе Републике Србије, али и други, локални чиниоци: град Ваљево, Завод за заштиту споменика културе Ваљево. Почетак видимо у напорима да се досадашњи истражени делови адекватно заштите и обележе. Ми смо спремни и вољни да, у мери у којој то од нас зависи, будемо један од носилаца будућих пројеката на овом локалитету“, наводи Епархија ваљевска.

Душан Михајловић (Фото: Ђорђе Ђоковић)

Питање на који начин би требало уредити локалитет средњовековног насеља је питање за оне који данас воде град, каже Душан Михајловић, који је био председник ваљевске општине у време када је „Црквиште“ проглашено 1986. за непокретно културно добро.

„Мој савет је да нађу своје саветнике, као што смо ми имали водеће археологе Срејовића и Јанковића, иницијатора споменика проти Матеји историчара уметности Медаковића, архитекту многих цркви Пеђу Исуса, проту Ковачевића из Десанкине Бранковине, врлог владику Лаврентија, уредника НИН-а Глигоријевића, песника Србије Пајића, сценографа космоса Пулику, сликара фантастике и ероса Љубу Пенцета, творца Белог Ваљева и Повленског народа Белог Марковића, бесмртног Бећковића и друге, па да им поставе ово питања“, поручује Михајловић

Душан Арсенић (Фото: Ђорђе Ђоковић)

Aрхитекта, сценограф, дизајнер Душан Арсенић признаје да као грађанин није довољно упознат са овим налазиштем нити са његовим историјским и културолошким вредностима.

„Није ми позната ни његова позиција, нити величина целог локалитета. И мислим да је огромној већини грађана нашег града, то велика непознаница. Питање уређења тог простора није једноставно. Непосредна близина пруге и чињеница да се остаци средњовековне цркве налазе у оквиру фудбалског стадиона готово потпуно обесмишљавају неко амбициозније решење. Одлука о изградњи стадиона на том локалитету (на коме су већ постојали трагови да је ту значајно археолошко налазиште), а да предходно нису спроведени темељни археолошки радови, је одраз односа тадашњих власти према историјском наслеђу, које је одударало од тадашњих идеолошких матрица, које су признавале и градиле идеализовану слику од блиске прошлости. Прилично сам скептичан да ту нешто може да се поправи, а да и даље на трибинама, поред, неко навија. Али у сваком случају тај простор треба рашчистити и обележити“, закључује архитекта Душан Арсенић.

Андријана Максимовић (Фото: Колубарске.рс)

Архитека Андријана Максимовић, која припада генерацији млађих, већих афирмисаних, архитеката, о уређењу локације ушћа реке Градац у Колубару, укључујући и археолошки локалитет „Црквиште“, је промишљала још као студент. „Након 15 година, моје данашње размишљање о простору би свакако било умереније и рационалније, нарочито због дефицита спортске инфраструктуре и готово незамисливог подухвата изградње једног стадиона у данашњим приликама“, каже Максимовић одговарајући на питање Колубарских.рс на који начин би данас требало уредити архелошки локалитет „Црквиште“.

„Ушћа су често места посебне инспирације за архитекте и урбанисте, као симболички спој дуалности, протока времена и непрекидне промене. У својим ранијим промишљањима о фрагментима нашег града за време студија, посебно ме интригирало ушће Градца у Колубару и осећај његовог скривеног и неискоришћеног потенцијала, па сам се тим трагом упустила у дубље истраживање овог простора. Резултат је била Мастер теза на Архитектонском факултету Универзитета у Београду 2009-те године којом је обухваћена анализа чинилаца и потенцијала културног пејзажа града Ваљева, могући правци његовог ширења, сагледавање историјских слојева локације ушћа, као и поставка једног новог градског чворишта на месту Крушиковог фудбалског стадиона, кроз пројекат новог Музеја града Ваљева.

Имајући у виду да су студентски радови неретко помало мегаломански и удаљени од реалности највише у погледу изводљивости и економске оправданости, јер је идеја увежбавања пројектовања одређених програма важнија од њихове одрживости, овај рад се не може узети као неки адекватан архитектонско-урбанистички предлог, нарочито у данашњем контексту значајно веће еколошке освешћености, али може да пружи неку основу за даља размишљања на ову тему.

Верујем да разговори о јавним градским просторима нису само привилегија архитеката, већ захтевају укључивање много ширег обухвата друштвених чинилаца и стручњака кроз дуготрајне процесе, који би осигурали изналажење најбољег могућег решења (студије изводљивости, јавни архитектонско-урбанистички конкурси и пратеће јавне расправе). Нарочито у прилог овом ставу иде и чињеница да се ради о само делимично археолошки истраженом локалитету, са спортским објектом који је од значаја за наш град. У том смислу се не усуђујем да износим било какве конкретне идеје и предлоге за уређење овог простора, осим што могу да поделим делове закључка из мастер рада у погледу три програмска стуба за можда неки будући развој локације која, чини ми се, могу бити применљива и данас:

1. Презентација историјских чињеница – откривање и доступност информација о историји града, како би се пробудио заборављени дух места.

Програмски одговор на овај задатак би свакако било постојање музеја са низом изложбених и мултифункционалних простора, који би на адекватан начин презентовали археолошке ископине и друге налазе са локације, а уједно били полигон за повремена културна дешавања. Једноставнија интерпретација ове идеје би било постављање адекватне инфо табле у сарадњи са надлежним институцијама.

2. Веза између клисуре реке Градац и града

Простор ушћа би могао да функционише као портал и заштитна зона за улаз у заштићено природно добро клисуре реке Градац са пратећом инфраструктуром паркинга и других садржаја, који би били у служби заштићеног природног добра, са циљем презентације не само природног богатства већ и бројних археолошких локалитета у самој клисури реке Градац.

Једна од идеја би могла бити и формирање парка скулптура у овој прелазној зони, од споменика Миловану Глишићу до Храма.

Стаза између Градца и стадиона

3. Унапређење доступности и система кретања – просторна диспозиција локације даје потенцијал настанка чворишта пешачких и бициклистичких кретања. Увођењем нових путања и пешачких мостова, простор уз Градац би се квалитетније повезао са пешачким градским токовима, а ушће би престало да буде место дисконтинуитета.

Партерно уређење постојећих стаза и инфраструктурно опремање у погледу јавног осветљења и елементарног урбаног мобилијара би могло да буде прва фаза ревитализације простора.

Надам да ће до сада објављени текстови о археолошком локалитету „Црквиште“ покренути доносиоце одлука да се позабаве овом темом, за почетак на базичном нивоу инсистирања на адекватном обележавању археолошког локалитета и одржавању простора око њега. А онда, када се изнађе енергије и времена у мору других приоритетних тема, и када се локалитет адекватно археолошки истражи, треба покренути дијалог о даљем унапређењу овог интересантног простора“, поручује архитекта Андријана Максимовић.

Наставиће се…

******

Овај текст израђен је у оквиру пројекта: „Црквиште – Археолошки локалилитет поред стадиона Крушик“, који је финансиран из буџета града Ваљева. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Град Ваљево (Фото: Ђорђе Ђоковић)

Извор: Kolubarske.rs