Догађаји, Храм Покрова Пресвете Богородице

Недеља 25. по Духовима у Покровској цркви

Протонамесник Величко Илић: Господ исцељује све људе у свим временима

Питање:“Шта да чиним да наследим живот вечни?“, које законик поставља Господу Христу кушајући Га, заправо је питање које сваки човек у сваком времену најпре себи треба да постави, јер време пролази и ствари које пропустимо да урадимо никада не можемо да вратимо на почетак и исправимо, беседио је протонамесник Величко Илић, старешина Храма Покрова Пресвете Богородице, на Светој Литургији недеље 25. по Духовима којом је началствовао уз саслуживање братства храма, појање певнице и Хора „Хаџи Рувим“ са диригентом Милицом Степановић Баба- Милкић, као и молитвено присуство бројних верника. Ово питање, које доноси данашња јеванђељска перикопа (Лк 10, 25-37), мучи човека не од стварања света, већ од тренутка када је, услед сагрешења, изгнан из раја, навео је отац Величко Илић.

Покушавао је пали човек на све начине да умилостиви Господа, да приноси жртве, чини добра дела, али исто тако заборављао је и заборавио временом како изгледају вечни живот и Царство небеско. Господ је слао пророке да подсећају људе како, зашто и на који начин могу задобити живот вечни. Тако, Господ је послао Свог Сина Јединородног, Господа Христа, у овај свет да спасе род људски од греха и смрти и дарује му живот вечни. Наравно, човек својом вољом треба да прихвати и да одговор да је спреман да уђе у Царство небеско и буде у близини Творца- осврнуо се отац Величко Илић на догађаје из хришћанске историје, кроз коју су однос између Бога и човека, као и између самих људи, уређивале заповести о љубави према Богу и ближњем.

Господ Христос доноси нову јеванђељску науку, нова правила којих човек треба да се држи. Више не важи старозаветно „око за око, зуб за зуб“, јер доноси љубав, праштање и милост- казао је проповедник, уз констатацију да управо то доноси данашњи одломак, који уједно и даје одговор на питање:“Ко је наш ближњи?“

Сви ми овде сабрани, али не само у овом храму, него у целом свету, сви смо ми ближњи једни другима, јер нас је Господ све створио по лику Своме. Сви људи су браћа и сестре једни другима, без обзира на вероисповест, народност и боју коже- истакао је беседник.

Управо то схватање ближњег доноси данашња причао милостивом Самарјанину, који чини милост страдалом Израиљцу након што га рањеног крај пута заобилазе његови сународници.

Тај Милостиви Самарјанин је Сам Господ Христос, Који долази у овај свет. Израиљци су очекивали месију који ће доћи са мачем, поразити римске непријатеље и успоставити Царство небеско. Али, долази Господ Христос Који уместо мача освете доноси мач љубави, праштања и милости. Видимо да Господ исцељује људе у свим временима. Где год се човек налази у овом свету, ако се помоли искрено из срца и душе своје и завапи Богу и Творцу нашем, добија исцељење- поучио је старешина Покровске цркве примером милостивог Самарјанина, односно Господа Христа Чија се милост излива на људски род већ две хиљаде година.

У завршници проповеди отац Величко Илић је принео хвалу Светом Нектарију Егинском, кога данас славимо, а који је током живота на земљи много пута показао какву човек треба да има љубав према ближњем.

Кад су га клеветали и прогнали са трона епископског, он (Свети Нектарије) није устао против свог Творца, ни против свог митрополита браће, него је смирено и са трпљењем прихватио све што су људи причали, све што га је снашло у овоземаљском животу, знајући да ако погази једну од ове две заповести, ако не буде љубио Господа и ближњег, да неће задобити вечни живот- рекао је протонамесник Величко Илић, поткрепивши расуђивање народном изреком:“Дај Боже у рај, макар и у крај…“

Ако некада заборавимо да прочитамо житија светитеља, сетимо се само наших предака који су крварили на српској земљи, ослобађали је од непријатеља, али никада се нису светили непријатељу, него су чак и њима и њиховим рањеницима превијали ране, оздрављали их и тек онда враћали у њихове домовине. Ми Ваљевци треба то да знамо зато што је у Првом светском рату Ваљево било „град болница“ и по целом свету се прочуло за хуманост људи који су испраћали непријатеље, знајући да је „земаљско за малена царство, а небеско увек и довека“- речима Светог великомученика кнеза Лазара Косовског протонамесник Величко Илић је закључио своје литургијско слово недеље 25. по Духовима, у којој је данас прослављен и Свети Нектарије Егински, један од најпоштованијих православних светитеља новијег времена.

Ј. Ј.